Narcise.
Tvoj miris
i dno reke mirne.
Zelim da uz tebe budem,
cvete ljubavi,
narcise.
Setnim ti okom kruze
vali i zaspale ribe,
Ocima mojim
leptiri i tice.
Ti majusan a ja velik.
Cvete ljubavi,
narcise.
Na miru ne ostavljaju
ljiljane, andjeoski bele,
ogledalo sto ogleda
zanose nam iste.
Moj bol
i sustinu bola.
Narcise?
Luna je, obla poput nara. ušla u kovačnicu. Dete je gleda, gleda. Dete je neprestano gleda. Luna u zraku ustreptalom širi ruke, otkrivajući raspusna i čista nedra od tvrdog lima. “Beži, oh! luno, luno, luno! […]
Iščezavaju lavirinti što ih vreme stvara. (Samo pustoš ostaje.) Iščezava srce, izvor želja. (Samo pustoš ostaje.) Iluzija zore i poljupci, sve iščezava. Samo pustoš ostaje. Pustoš valovita. Federiko Garsija Lorka 10
Kad mesec izlazi, zvona nestaju, a javljaju se staze neprohodne. Kad mesec izlazi, more prekriva zemlju, a srce se oseća otok u beskraju. Niko ne jede narandže pod punim mesecom. A treba jesti voće zeleno […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar