Oproštaj

Luna je, obla poput nara. ušla u kovačnicu. Dete je gleda, gleda. Dete je neprestano gleda. Luna u zraku ustreptalom širi ruke, otkrivajući raspusna i čista nedra od tvrdog lima. ”Beži, oh! luno, luno, luno! […]

Ljubavi moje krvi, smrti živa, nema, zalud očekujem reč pisanu tvoju i mislim s cvetom koji gubi boju, kad živim bez sebe, bolje da te nemam. Uzduh je besmrtan. Stena, mira puna, ne poznaje senu […]

Iščezavaju lavirinti što ih vreme stvara. (Samo pustoš ostaje.) Iščezava srce, izvor želja. (Samo pustoš ostaje.) Iluzija zore i poljupci, sve iščezava. Samo pustoš ostaje. Pustoš valovita. Federiko Garsija Lorka