Zablude

Igor Stanojković

Godina kao trenutak,

Jer tamo gde si našao svoj kurak,

Ne postojiš,

Samo se realnistosti bojiš,

Skriveno mesto u glavi kad probije,

Kad sve smisao dobije,

Gde si?

Nazad na istu pomisao,

Pre koliko si isto pomislio?

I vraćanje,

I opet,

Gde si?

Kad ti se nešto lepo desi,

Brzo zaboraviš,

A ono ćeš celoga života slepo sa sobom da nosiš,

Kad sebi prkosiš,

Ko si?

Bude te ista jutra,

I mrziš što poznaješ sutra,

Kao prorok,

Svako ima svoj porok,

Kao greh kod Boga,

Koji je tvoj?

Igor Stanojković

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*