poezija Pablo Neruda
Divno je ljubavi znati
Divno je, ljubavi, znati da si ovdje u noći, nevidljiva u svom snu i ozbiljno osamljena dok rasplićem svoje brige kao mreže zapletene. Odsutno, tvoje srce plovi snovima, ali tijelo ti diše tako napušteno, tražeći […]
Igraš se svakog dana
Igraš se svakog dana svetlošću svemira. Profinjena uzvanice, stižeš u cvetu i vodi. Više si no ova bela glavica koju stežem svakoga dana poput grozda. Ne sličiš nikome otkako ja te volim. Dopusti da te […]
Dopadaš mi se kada ćutiš
Dopadaš mi se kada ćutiš jer kao da si odsutna, iz daljine me čuješ i glas te moj ne dodiruje. Kao da su ti oči nekud odletele i poljubac jedan sklopio usne. I pošto su […]
Ako me zaboraviš
Hoću da znam jednu stvar. Znaš kako je to ako gledam kristalni mesec, crvenu granu spore jeseni u mom prozoru, ako dotaknem uz vatru neopipljiv pepeo ili izborano telo klade, sve me odvodi tebi kao […]
Ne budi daleko od mene
Ne budi daleko od mene ni jedan dan, jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug i čekat ću te na nekoj stanici kad negde daleko usnu valovi. Nemoj otići ni samo jedan čas, […]
Noćas bih mogao napisati stihove
Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove. Napisati, na primer: „Noć je posuta zvezdama, Trepere modre zvezde u daljini. Noćni vetar kruži nebom i peva. Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove. Voleo sam je, a ponekad […]