Daleko je noćas najlepša zvezda,
a mesec je traži u mislima setnim.
Ljubavlju zanesen sniva meka gnezda
i nju kraj sebe sa osmehom sretnim.
Najlepše noći proveo je s’njom,
anđele moleći za njihovu sreću.
Najveću ljubav u životu svom,
evo i sad čuva, kao tajnu najveću.
Mesec se od zvezde na kratko rastao.
Ona mu je ljubav, ona mu je san.
Žao mu je što je život na put stao,
eh da nikad nije svanuo taj dan.
Zraci njegovi stalno je dozivaju,
a ona se nada da će brzo doći.
Više nego ikad da zajedno uživaju,
a tek tad će biti obasjane noći.
Razdaljina ne može da zavara srce.
Amorova strela do beskraja leti.
Ta je zvezda ljudi, ono večno sunce
i mesecu svome, stalno je na pameti.
Sastaće se mesec i zvezda na javi.
Razmak među njima biće jedan dlan.
Celo nebo samo jedan jorgan plavi,
eh kako će biti lep i taj dan.
Divna je pesma od Dragana Djurašinovica, upravo tražim neku pesmu da pročitamo u klubu i eto imate čast da BEČKE POETE upravo vašu pesmu izaberu. Lep pozdrav iz Beča
Poštovani. Čitajući ovaj opus, setih kave sam stihove o njoj ispleo, sada u noći, čujem setne krikove, u nadi da samoći jednom ipak, dočekaću kraj… Hvala Vam za ove predivne stihove, želim vam još puno njih, neko govori, noko samo ćuti, a neko svoje misli izvaja u stih.
S poštovanjem
Stanojković Igor