Poema Nataši Rostovoj
Jednoga dana, uz gorku kavu Nataša Rostova bila je na balu, pričao sam joj o Pjeru, a mislio na Andreju i dao bih sve da je umro u nekoj bolnici. Čitala si mi stihove, Majakovski, […]
Jednoga dana, uz gorku kavu Nataša Rostova bila je na balu, pričao sam joj o Pjeru, a mislio na Andreju i dao bih sve da je umro u nekoj bolnici. Čitala si mi stihove, Majakovski, […]
Ne znam više ni da mislim: ležim tako obuzet tobom; moja budućnost nadolazi dok ja nemoćno posmatram oblake koji prolaze nebom kao po tvojim očima koje više ne osvetljava sunce ljubavi, već samo beli oblaci […]
Utonuću u moje planove; u moju veliku i lepu budućnost, u tu lepu kurvu, prevarenu pod nekom svetiljkom. Stajaću nag u svom sramu, da ovoj bestidnici pokažem da sam i ja veliki leš u ovoj […]
Daleko, ljubim veoma daleko. Sve daleko veoma volim. Jedan poljubac je daleko. Sasvim slučajno volim. U igri sasvim daleko jedno odmah je preteklo. Zvonimir P. Kostić 2
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP