Ti u polja, bez povratka, ode.
I nek sveto bude Ime Tvoje!
Uperivši u mene svoj bodež,
crven–koplja od zalaska stoje.
Frule zlatne ja ću samo Tvoje
na dan crni usnama se taći.
Ako molbe odzvoniše svoje –
Ja ću, snužden, u polju san naći.
Ti ćeš proći u zlatnoj porfiri –
al’ ne meni oči da otkrivaš.
Nek me ovaj sanjivi svet smiri,
Obasjanu stazu da celivam…
O, iščupaj dušu s rđom bora!
Upokoji sa svecima mene,
Ti – što držiš i kopno i mora
nežnim dlanom ruke prefinjene!
Sve umire na zemlji – majka, mladost, žena iznevjeri i izda drug. Ali ti traži sebi drugu radost, gledaj u hladni, u polarni krug. Uzmi svoj čun, i plovi sve do pola kroz led – […]
Jesen pozna. Nebo se otvorilo, po šumama – promaja tišine. Na obali, rusalka oborila bolnu glavu, tu da otpočine. Svoje pruge magla nisko nosi, ko potka su u tršćaku sada. Po zelenoj i dugačkoj kosi, […]
Volim te, Čuvar, nevidljivi moj Što si uvek sa mnom na zemlji toj. Zato što mi sjajna ti nevesta bi, I što mi oduze tajnu snova svi’. Zato što nasa veza i tajni i noć, […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar