Ti u polja, bez povratka, ode.
I nek sveto bude Ime Tvoje!
Uperivši u mene svoj bodež,
crven–koplja od zalaska stoje.
Frule zlatne ja ću samo Tvoje
na dan crni usnama se taći.
Ako molbe odzvoniše svoje –
Ja ću, snužden, u polju san naći.
Ti ćeš proći u zlatnoj porfiri –
al’ ne meni oči da otkrivaš.
Nek me ovaj sanjivi svet smiri,
Obasjanu stazu da celivam…
O, iščupaj dušu s rđom bora!
Upokoji sa svecima mene,
Ti – što držiš i kopno i mora
nežnim dlanom ruke prefinjene!
I opet te u vinu gledam, Osećam strah pred tvojom slikom, Tvoj osmeh opet blesnu čedan U kosi teškoj, zmijolikoj. Oboren tavnim mlazevima, Uzdišem opet, bez ljubavi, Nestali san o celovima, O mećavi što tebe […]
Svuda smo. I nigde. Kročiš, i zimski te vetar sreće. U crkvi, po danu i po noći, peva i gasi nam sveće. I često se čini – u tami, kraj zida, na uglu, daleko, gde […]
Struk ti je vitak, ko crkvene sveće. Pogled – ko sablja kad blještavo krene. Ne žalim, devojko, sastanka sreće – Pusti, ko žreca, na lomaču mene! Sreću ne zahtevam. Ni ruke nežne. Zar da te […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar