Jednom,
kao kroz ključaonicu,
video sam
kako bi život trebalo da izgleda.
Tada sam se razboleo.
U smiraj prolećnog dana,
pevali su drozdovi,
njihali se tulipani,
a plavokosa žena
svirala je violu u vrtu.
Nisam mogao
dugo to da gledam,
niti da objasnim sebi,
zašto moj svet
nije
ni približno lep.
Oko mene kruži miris tvoga mladog tela. Mandarine u cvatu i bela čokolada. Miris još tu je, a ti si otišla brzo, kao onaj sneg što u aprilu pada. I tako lepo, a opet, tako […]
Prestigli me sati teretni i vreli. Za vratom mi diše prethodnica pakla. Oštro, zlatno trnje izgreba mi noge, dok bežah od besnog sunca što me zakla. Sad mi kapi krvi zmijske vatre sišu, u zamenu […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar