Dok udišem miris tvojih toplih grudi,
sklopljenih očiju, u jesenje veče,
ja ponovo vidim te obale sreće
gde jednoličnoga sunca oganj rudi;
lenjivo ostrvo gde priroda nudi
svoje divlje voće i čudno drveće;
ljude čije telo vitko se pokreće,
žene čiji pogled iskrenošću čudi.
Vođen tvojim dahom u predeo žarki
vidim luku punu jedara i barki
još uvek smorenih morskim talasima,
dok sa tamarinda zelenih se ruši
miris koji kružeć nozdrve nadima
i s pesmom mornara meša se u duši.
U pustinji, sred peska vrela, Jedini u svoj vaseljeni Ko strašni stražar Ancar na sten Stoji od sunca što je svela. Rodi ga stepa u žedne dane, u ljutome ga gnevu goji, Pa zelene i […]
Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergeй Aleksandrovič Esenin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik. Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, […]
Igrаli se belutkom Kаmen ko kаmen Igrаo se s njimа ko dа srcа nemа Nаljutili se nа belutаk Rаzbili gа u trаvi Ugledаli mu srce zbunjeni Otvorili srce belutkа U srcu zmijа Zаspаlo klupče bez […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar