Kiša, sunce, dan presudi
umore se mnogi ljudi,
umore se i zaječe
hoće skoro pasti veče.
Dan je polje napustio
veče selo naselilo
i sve želje ispunilo.
Puno graje i veselja
u kući se sreća skrila.
Na pročelju deda sedi
ništ’ ne priča samo gledi.
Majka peva, otac prati
baka hoće svašta znati.
Najmlađi se otimaju
baki priču da pričaju.
Baku ništa to ne vređa
da joj skinu teret s leđa.
Večera je postavljena
na astalu svega ima,
taj momenat deca vole
svi ustaše da se mole.
Opet složno zagraješe,
žene na sto hranu nose
dok kroz prozor mesec zeva
da l’ zavidi ili sneva,
tad nastaje ono stanje
deca idu na kupanje.
Pored oca deda seda,
tad nastupa i beseda.
Miluje ga pogled blagi,
savetuje otac stari,
koju njivu obrađuješ
šta ćeš na njoj da poseješ.
Deda pita, otac daje
svaku njivu prepoznaje.
Kad je deda orao njive
i sin stalno beše s njime,
te nauči život s dedom
sad sam ore njive redom.
Čeka sina da priskoči
pa i njega da nauči,
sve sa dede na unuka
seljačka je muka skupa.
Ostavite komentar