Kad sve prođe,ove godine što blede.
Ruke postanu stare i same,
I ove kose nam kroz vreme osede.
Sa toplinom će te dočekati rame.
Kada dani postanu i previše isti.
Koraci,bolni i onako kratki…
Prošetaj samnom po onoj pisti,
Gde smo koračali mladi i slatki.
Kada vreme ti oduzme pravo žali.
Pustoš ti dane ispisuje teške.
Dođi da nastavimo gde smo stali.
Da ispravimo one neispravljive greške.
Kada suza ti kane ka zemlji što stojiš,
I kolena ne mogu izdržati više.
Za ova nedra ćeš uvek da postojiš.
Dokle god u njima tvoje ime piše.
Ostavite komentar