Nanizane duž reke i potoka
ko prazna puževe školjke, ćute
zaboravljene vodenice
po urvinama mog zavičaja.
Žalosne vrbe nad njima
raspliću dugu kosu.
Korov spolja, paučina iznutra.
Puteljci i potoci davno
izjednačeni: ne zna se više kuda
je pevala voda, a kuda dvokolice.
Na topolama unaokolo, gde nekad
nisu smele ni da slete,
vrane sad mirno grade gnezda.
Ostavite komentar