U kuću te zatvori zima
bez potrebe prijeke ne putuješ neko vrijeme
kuvano vino po studeni štima,
raspredaš do kasno na dosadne teme.
Proviriš ponekad na prozorska okna,
da l’ najezda bijelih varvara još traje,
na nogama vunena ispletena sokna,
u rukama šoljica s uzavrelim čajem.
Neko zimu voli, ko na primjer djeca,
u grudvanju uživaju sankaju i kližu,
ali moje srce plačno je i jeca,
jer na nisci vremena godine se nižu.
A samoća u zimu još teže mi pada,
kad toplota vatre sama dosta nije,
da ugrije dušu naviklu nekada
na ljubav i sreću u mladosti prije.
Doće nova nada kad proljeće grane,
da ćeš s juga doći s prvim ždralovima,
i sledeće zime da ću hladne dane,
provoditi s tobom, takvu želju imam.
Ostavite komentar