Na novoj strani belog grada,
Gde anđelima čarolija pada,
Na mestu gde počeše magija sva,
Beše jednom u bloku šezdeset dva.
Rajska vrata i cvetne bašte,
Raskoš i svet prepun mašte,
Večita sreća i život predugi,
Sve to nudi blok šezdeset drugi.
Gde se skrivaš i srce držiš?
U kasne sate s kim se družiš?
Padobranski desant, do tebe skok,
Reče mi sve šezdeset drugi blok.
Ulice divne i putevi od svile,
Jednorog, sirene i prelepe vile.
Protrljam oči, hvata me šok,
Da li je to šezdeset drugi blok?
Ugreja Sunce, ja ostadoh solo,
Ugledah raspleteno devojačko kolo.
Uživam u prizoru, niko me ne budi,
Pamtiću te, bloče šezdeset drugi.
Tamo sam te prvi put poljubio,
I zbog tebe svu pamet izgubio.
Kad sam sjaj video u tvome oku,
Jedne hladne zime u našem bloku.
Kad smo se zajedno valjali po snegu;
Kad te u snegu uhvatim u tvome begu.
Kad se još nisam upoznao s tugom,
Nekada u bloku šezdeset drugom.
Nemiri, haos, svađe ili šale,
Za nas su sve nesuglasice male.
U tvom kraju još uvek moje noge kroče,
Volim kad te vidim, šezdeset drugi bloče.
Gde sam te upoznao, prvi put ruku pružio;
Gde sam se zaljubio, s tvojim srcem združio;
Gde je nastala čarolija, gde naša ljubav poče,
Zauvek čuvaj nas u sebi, šezdeset drugi bloče.
Moju plavu ružu i blok šezdeset drugi,
Zauvek čuvam pod kožom, duboko u srži.
Najlepši deo grada, najdraže uspomene,
S ponosom pričam kad se tvoje ime spomene.
Ostavite komentar