Kada suze kao kiše krenu,
Manipulacija stupa na scenu.
To su bile tvoje teške reči,
Triput meri, jednom seci,
Od ponosa ti nisam bio preči,
Voli pa se budalo opeci.
Inat i ponos opcija su loša,
Više nisi dobrodošla.
Visoko iznad svega njoj je ego,
Kol’ko puta mi je srce steg’o.
Neka bude kako ona kaže,
Neka bude sve po njenom,
Zna da ne može da laže,
Kaži svome stavu lenjom.
Napadaš me da bi se odbranila,
Ne daj Bože kad bi ego ranila.
Držala si me u jednoj šaci,
Sada sve to u vodu baci.
Više nisam tol’ko mekan,
Sad sam igrač opaki.
Čvrst ko visoravan Dekan,
a bili smo igrači nejednaki.
Preuzeo sam sve u svoje ruke,
Prostudirao ljubavne nauke.
Čekao sam vreme kada postaću jači,
Kada njena tama prestaće da mrači.
Čekao sam vreme, gledao u sat,
Sekunde u satima, tik-tak.
Izigrao te srećo, šah-mat.
Vatrenog lava pobedio je rak.
Dok sam gubio učio sam lekcije,
Skupe lekcije – silne kolekcije.
Prati ego i daleko nećeš,
Da me imaš hteti opet ćeš.
Samo srce da si pratila,
Bez inaćenja i ponosa,
Ne bi sa mnom zaratila,
Još bi moja bila plava kosa.
Ego uništio je sve dobro,
Sve posta’ modro, zlo i gordo.
Ostavite komentar