Anđele! Da ima mesto, nama nepoznato, i da tamo
na neiskazanom sagu ljubavnici, koji ovde
ne dosegnu nikad umeća, pokažu smele
visoke figure poletnoga srca,
svoje tornjeve naslade, svoje
lestve što odavna su tek same o sebe oslonjene,
gde nikada ne beše tla, zaljuljane, -i da umeju to,
okruženi gledaocima, nebrojenim nemim mrtvacima:
Bi li oni bacili tad poslednje svoje, uvek ušteđene,
uvek skrivene, nama nepoznate, večito
važeće novčiće sreće pred par
koji se napokon zaista smeši na umirenu
sagu?
Ostavite komentar