Uzalud će mi trave bajati
I suncokreti na koje ličim.
Svi kada zađu, ti ćeš stajati
U krugu što se ne briše ničim.
Ko god mi svrati na konak sniće
Sunce u ptičje perje skriveno.
I tvoje venčano ruho biće
Mojim mislima prošiveno.
Kad stresem se sa blistave kapi
Uskršnjeg vina tvojih godina
Zemlja će preda mnom da razjapi
Bezube čeljusti pukotina.
I zalud će mi trave bajati
I suncokreti na koje ličim.
Svi kada zađu, ti ćeš stajati
U krugu što se ne briše ničim.
Plači, Voljena Zemljo i Suzama osvetli Misao koja tinja u svakoj našoj želji Od svih Suza koje sad kaplju po Planeti najtužnije su Dečje Suze u Mojoj Zemlji. Ko će, i čime, da plati tolike […]
Kad u tihe letnje večeri zapali polja svitaca roj znaj da među njima treperi i jedan koji je samo tvoj. Treći… sto treći… hiljadu treći broj tako sve dok pšenica zri Tvoj svitac mora […]
Ja sam rođen u cveću livada; čuvah stada pokraj reke Gruže al’ zavoleh devojku iz grada sa usnama ko pupoljak ruže. Bele ruke a prsti ko dirke pričahu mi najnežnije bajke. Zalud uzdah iz grudi […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar