Poezija Brane Crnčevića ⇒ ČITAJ
Branislav Brana Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011) bio je srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista i političar.
Rođen je 1933. godine u Kovačici, rastao u Rumi, a detinjstvo je nakon prerane smrti oca proveo po sirotištima i hraniteljskim domovima.
Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju karijeru je započeo kao službenik predstavništva zrenjaninske pivare u Novom Sadu. Zatim je usledila novinarsko-urednička faza u listovima „Jež” i „Duga”, kao i u listu za decu „Mali jež”. Takođe je objavljivao kolumne u raznim listovima i časopisima, među kojima su „NIN” i „Politika”. U međuvremenu, objavio je svoju prvu knjigu za decu Bosonogi i nebo, a nešto kasnije i prvu zbirku aforizama Piši kao što ćutiš. Na književnu scenu je stupio pod pseudonimom Vinon Rumski i Branislav BIP. Tokom svoje duge karijere pisao je literaturu za decu, romane, aforizme, priče, televizijske drame, pesme… Dobitnik je nagrade „Zmajevih dečjih igara“ za stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, 1987. godine, te nagrada Zlatni beočug za životno delo (Beograd, 2010), Zlatni ključić grada Smedereva za književnost za decu, Zlatni krst Cara Lazara za pesništvo (Gračanica, 2010), Majstorsko pismo Književne zajednice „Borisav Stanković” (Vranje, 2011).
Crnčevićeva dela su osećajna, jednostavna i bajkovita, što ga preporučuje kako deci, tako i odraslim čitaocima. Za građu svojih dela, on uzima stvarne, razigrane, ali i tužne slike života. Književnoj temi pristupa anegdotski sa stanovišta humora i fine ironije. Aforizmi koje je objavljivao uglavnom su na temu karaktera Srba i problema male države.
Pored njegove književne karijere ističe se i Crnčevićevo političko angažovanje, pa ga tako mnogi danas pamte kao dobrog prijatelja bivšeg predsednika Slobodana Miloševića. 1990. godine izabran je za predsednika Matice iseljenika Srbije. Bio je član SDS-a, i zagovornik nevinosti Radovana Karadžića pred Haškim Tribunalom. Po odlasku Vojislava Šešelja u Hag učlanjuje se u SRS, ali nakon cepanja te stranke na dve političke opcije odlazi za Tomislavom Nikolićem u SNS. Brana Crnčević je član Senata Republike Srpske od 1996. godine i dobitnik Ordena Njegoša prvog reda.
Kulturni centar u Rumi nosi njegovo ime.
Preminuo je 14. aprila 2011. godine u Beogradu, posle duge i teške bolesti. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
Deset odabranih aforizama
- Ako su svi izuzev mene moj narod, moj jadni narod nema nikoga osim mene.
- Teško je biti Srbin, ali kasno.
- Svi smo mi deca dezertera iz 1389. godine.
- Pesnik je odgovoran samo za ono što nije rekao.
- Osećam da bi oni žrtvovali moj život za svoja ubeđenja.
- Pre rata nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i uništili sve.
- Sklonite se, dolazi budućnost.
- Ko je imao priliku da pogine neka ne kuka što je ostao živ.
- Otadžbina nikada nije toliko u opasnosti koliko je spasavaju.
- Naši preci živeli su veoma bedno, a prema najnovijim podacima neki uopšte nisu ni živeli.
Bibliografija
- 1963. Bosonogi i nebo
- 1963. Cipelice od krokodilske kože
- 1963. Njen prvi čaj
- 1965. Devojka sa tri oca
- 1965. Kafanica, sudnica, ludnica (izvođeno i kao predstava u Ateljeu 212)
- 1965. Piši kao što ćutiš
- 1968. Dunavo
- 1967 — 1971 Zanati
- 1971. Kapetan i lula
- 1971, 1981, 1989, 2006. Dnevnik jednog…
- 1978. Peta strana sveta
- 1982. Sibiri
- 1982. Emigrant i igra
- 1984. Mrav dobra srca
- 1985. Snovi bez tumačenja
- 1990, 2006. Srpska posla
- 1992, 2006. Srpska i hrvatska posla
- 1994. Glasnik
- 1997. Crni đavo, crveni rep I-II 2001. III
- 2001. Pesme
- 2003. Zaštitnica umetnosti i druge pripovetke
- 2005. Zemlja nadimaka
- 2006. Knjiga zadušnica
- 2006. Obećani svet
- 2007. Sedam mokrih majica i drugi zapisi
- 2008. Ima da nas nema
- 2009. Čuvari pepela
- 2010. Šta ima
- 2010. Piši kao što ćutiš (izmenjeno, dopunjeno i prošireno izdanje)
- 2011. Crni đavo, crveni rep I-II
- 2011. Zaštitnica umetnosti i druge pripovetke
- 2012. Trosobna samica / Trёhkomnatnaя odinočka, drama
Preuzeto sa wikipedije
Ostavite komentar