Negde sam pogrešio, nekom
sam se koraku prodao,
nekom pogledu usprotivio,
nekoj savesti račun položio.
Negde sam pogrešio, neku sam
tišinu prećutao, neku istinu
pod otirač laži sakrio, nekom’
sam krila slomio.
Negde sam pogrešio, grešan
sam pričest tražio, negde sam
solima nečije sreće sladio.
Negde, nekom i nekada možda
dužan ostao, tamo gde sam
ljubiti trebao, gordo sam tešio.
Znam, znam da sam negde pogrešio.
Nekada si kao vetar, izbistriš moj pogled, odneseš mi zablude. Doneseš kišu plahu, natopiš sve moje raspukline i isposte. Suncem me pomiluješ kada sivila prođu. Razneseš, rastopiš, zagreješ, ušećeriš. Postaješ navika koje se ne mogu […]
Pričali su proći će leto, zima, zima, leto. A gde su proleće i jesen, kad poskočim od ljubavi lud, zanesen. Pričali su kiša sunce, sunce, kiša. A gde su pahulje od belog pliša, i vetar […]
Ako sve ovo jednom prođe, a moralo bi, voleo bih da mi april zamiriše. Da zapevaju ptice moga luga, kao nekad, tiho, tiše. Ako sve ovo jednom prođe, a moralo bi, želeo bih da mi […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar