Čuo sam kako pčelica zuji
kad med iz cveta kroz nju prostruji.
Čuo sam kako kišnica pljušti
i kako zrela pšenica šušti.
Čuo sam kako livade zriču
kako žubore i pućpuriču.
Čuo sam kako majka plače
i krije suze u maramče.
Čuo sam kako ona pevuši
kada joj sunce sine u duši.
Sve sam ja čuo i znam šta znaći
kad se otac naoblači.
Mada mi svaki nežni zvuk prija,
meni je ipak najmilija
Starinska svirka majčinog glasa
blaga k’o žubor rečnih talasa.
Od svega što se u glavi krije, od svih čuda što se tu množe, poljubac je najdivnije čudo što ti se desiti može. Kad se, kružeći ovim svemirom bezbrojnih srca, putanjom dugom dva srca ozare […]
Ja sam rođen u cveću livada; čuvah stada pokraj reke Gruže al’ zavoleh devojku iz grada sa usnama ko pupoljak ruže. Bele ruke a prsti ko dirke pričahu mi najnežnije bajke. Zalud uzdah iz grudi […]
Tek kad san sklopi decje glave ruse i kad goluždravi Vlašici ozebu Ratar i njegova žena sastanu se u cardaku i na zemlji i na nebu. Ruke što su vazdan milovale gvožde sad na njenim […]
Copyright © 2017 Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar