Čuo sam kako pčelica zuji
kad med iz cveta kroz nju prostruji.
Čuo sam kako kišnica pljušti
i kako zrela pšenica šušti.
Čuo sam kako livade zriču
kako žubore i pućpuriču.
Čuo sam kako majka plače
i krije suze u maramče.
Čuo sam kako ona pevuši
kada joj sunce sine u duši.
Sve sam ja čuo i znam šta znaći
kad se otac naoblači.
Mada mi svaki nežni zvuk prija,
meni je ipak najmilija
Starinska svirka majčinog glasa
blaga k’o žubor rečnih talasa.
Ja sam rođen u cveću livada; čuvah stada pokraj reke Gruže al’ zavoleh devojku iz grada sa usnama ko pupoljak ruže. Bele ruke a prsti ko dirke pričahu mi najnežnije bajke. Zalud uzdah iz grudi […]
Belo brdo meseca ozari zemlju. Da se med prospe iz svih košnica u selu, ne bi noć bila sladja. Noć ili dan, ili oboje: noć kao dan, samo lepša. Sad i vrbe u dolji liče […]
Zvoni, zvoni zvono na voli: Hej svi na vašar u Topoli! Buljuci naroda, kola i stoke čim sunce prhne sa rodnih grana, povrvi svetina sa svih strana. Drumom, kroz polja i kroz potoke- buljuci naroda, […]
Copyright © 2017 Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar