Čuo sam kako pčelica zuji
kad med iz cveta kroz nju prostruji.
Čuo sam kako kišnica pljušti
i kako zrela pšenica šušti.
Čuo sam kako livade zriču
kako žubore i pućpuriču.
Čuo sam kako majka plače
i krije suze u maramče.
Čuo sam kako ona pevuši
kada joj sunce sine u duši.
Sve sam ja čuo i znam šta znaći
kad se otac naoblači.
Mada mi svaki nežni zvuk prija,
meni je ipak najmilija
Starinska svirka majčinog glasa
blaga k’o žubor rečnih talasa.
Dobrica Erić (22.8.1936. – 29.3.2019.)Rođen je 1936. godine u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži (kod Gornjeg Milanovca). Roditelji – šumadijski seljaci Miloš i Radmila.Prvu zbirku pesama objavio 1959. a do kraja života više od stotinu (teško je sve […]
Uzalud će mi trave bajati I suncokreti na koje ličim. Svi kada zađu, ti ćeš stajati U krugu što se ne briše ničim.Ko god mi svrati na konak sniće Sunce u ptičje perje skriveno. I […]
Teče reka kriva Drina, teče nešto neobično:Imam Oca, imam Sina, samo nemam sebe lično.Moj otac još kuću nosi na plećima, snažan, čio,a moj Sin, princ zlatokosi sutra bi se oženio.Mada mi se oni čude ja […]
Copyright © 2013 - 2020. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
ŠTETA ŠTO NAS ZAUVEK NAPUSTI OVAKVA NEDOSTIŽNA PESNIČKA GROMADA KOJA SE JEDNOM RAĐA.