Čuo sam kako pčelica zuji
kad med iz cveta kroz nju prostruji.
Čuo sam kako kišnica pljušti
i kako zrela pšenica šušti.
Čuo sam kako livade zriču
kako žubore i pućpuriču.
Čuo sam kako majka plače
i krije suze u maramče.
Čuo sam kako ona pevuši
kada joj sunce sine u duši.
Sve sam ja čuo i znam šta znaći
kad se otac naoblači.
Mada mi svaki nežni zvuk prija,
meni je ipak najmilija
Starinska svirka majčinog glasa
blaga k’o žubor rečnih talasa.
Ja sam rođen u cveću livada; čuvah stada pokraj reke Gruže al’ zavoleh devojku iz grada sa usnama ko pupoljak ruže.Bele ruke a prsti ko dirke pričahu mi najnežnije bajke. Zalud uzdah iz grudi pastirke, […]
Dozvolite mi da vam predstavim sanjara sa snovima plavim.Pesnik se nikad sasvim ne budi. On uvek nešto prede i plete. Pesnik je spolja ko i svi ljudi a iznutra — pravo pravcato dete.I to — […]
Ja tugujem i šta je tu smešno, zaljubih se, prvo pa pogrešno.Nije meni što mi duša pati već što ona neće da me shvati.Ja suzama pojim žedne cvrčke, a nju drugi vuče za kovrčke.Ja je […]
Copyright © 2013 - 2020. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
ŠTETA ŠTO NAS ZAUVEK NAPUSTI OVAKVA NEDOSTIŽNA PESNIČKA GROMADA KOJA SE JEDNOM RAĐA.