Uveli cvetak bezmirisni
pušten u knjizi gledam ja.
I gle, već mnoštvom čudnih misli
duša se moja puni sva.
Kog proleća je cvao cvatom
i čijom rukom skršen bi?
Da l’ poznatom il’ nepoznatom?
Zašto ga ovde ostavi?
Možda za spomen na poznanstvo
il’ na rastanak možda dug?
Na kakvu šetnju kroz prostranstvo,
kroz tiho polje, tamni lug?
Živi li on il’ ona živi,
gde li je njihov kutak sad?
A možda su i uvenuli
ko ovaj ovde cvjetić mlad?
Trenutka ja se sjecam sjajna, kada preda mnom se ti pojavi ko prividjenje, kao tajna, i ko ljepote genij pravi. Kad tuga sve mi skrha nade, a kinjile me strepnje taste, tvoj njezni glas mi […]
Ciganski tabor spor i šuman Po Besarabiji se seli. Kod reke su, kraj starog druma Uboge čerge razapeli. San ko sloboda im je vedar I spokojan pod nebom snenim. Pod arnjem poluzastrvenim Kraj točkova se […]
Ja ljubljah Vas, I možda jošte nije U duši mojoj nesto svaki trag Te kobne strasti. Al više neću Da mutim Vašeg srca pokoj drag. Ja ljubljah Vas bez riječi i bez nade I trzah […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar