Suvišnoga oslobođen.
Uranjam u okean tišine.
Ovo pišem na stranici
koja je
od krinova belih belja.
Kao tamjan iz kadionice
svetlopis
me obasja.
Kao smaragdna riba prolećnih očiju
svetli i patnja
kad postane blagoslov.
Sozercavam Hristovo raspeće
na freskama
i na ikonama.
Krsno, vaskrsno.
U živom središtu
milost je stvarna,
ostalo je nestvarno.
Ispražnjenost od ispraznosti je izlazak na svetlost. Daljnovidi. Preplivao sam okean samoće. Sjedinjenju prethodi približavanje. Nebojša Gajtanović 2
Spram Premudrosti šta je čovek? U njemu – pokretač. U njemu – i ometač. Kao majka svog mladenca ljubim smernost. Prijatan vetrić diše u meni. Ko nađe nepromenljivo u promenljivom izvan je svega, a u […]
Nisam anđeo. Ali, uviđam lepotu iskustva, harmoniju natprirodnog u prirodi, iskon. Isusovo lice i zvezdaste žeravice nadahnu me, da u sebi nalazim jedrine vedrine. Sabrane kao zraci u sočivu. A ikona pusti suzu mirotočivu. Izaći […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar