Nisam anđeo.
Ali, uviđam lepotu iskustva,
harmoniju natprirodnog u prirodi,
iskon.
Isusovo lice i zvezdaste žeravice
nadahnu me, da u sebi nalazim
jedrine
vedrine.
Sabrane kao zraci u sočivu.
A ikona pusti suzu mirotočivu.
Izaći iz tamnih pećina nesvesnog,
izaći na sunčane ravnine,
gde je sadašnjost sadašnjosti
i sadašnjost davnine,
reka smaragdna koja teče svagda.
Spram Premudrosti šta je čovek? U njemu – pokretač. U njemu – i ometač. Kao majka svog mladenca ljubim smernost. Prijatan vetrić diše u meni. Ko nađe nepromenljivo u promenljivom izvan je svega, a u […]
Blaga rosa nezemne tišine kraj prolećne vode oseni me. Privezan za Um. Kao čamac čiji je pramac vezan za obalu. Pri dašku vetrića preobražaj gusenice u leptirića. Nebojša Gajtanović 2
Suvišnoga oslobođen. Uranjam u okean tišine. Ovo pišem na stranici koja je od krinova belih belja. Kao tamjan iz kadionice svetlopis me obasja. Kao smaragdna riba prolećnih očiju svetli i patnja kad postane blagoslov. Sozercavam […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar