Ja nisam sviko gledati u oči
ubogu šutnju što nemir mi stvara;
kad sve je manje snage, sve je manje moći,
a prividna tišina vid mi zavarava.
Jer ponekad je šutnja veća od reči,
kao što je u oku sjaj svetliji no tama;
kad toliko bih toga umeo reći,
al’ sve je manje reči na mojim usnama.
I nikad se neću svići na tu sliku,
mržnja i lјubav su se izmešale.
Put je dalek, suze skrivaju tugu veliku;
reči su postale nedovolјne, male,..
I nije mi prvi put da vidim sve to;
moje srce je naviklo da pati i prašta,
jer vidoh kako se život rađa i nestaje,
koliko je svaka reč sve i ništa.
Ostavite komentar