Dolinom reke zavlada mir,
uzdisaji plivaju u duboki vir.
Ubojna tuga i tišina se obre,
širom polјane sve tiho mre.
I reka ova što večno teče,
ide u svoje neizbežno veče;
i talas onaj koji nekad blјesne,
odnosi mirne i tihe sne.
Odnosi tugu, odnosi boli,
odnosi radost i sve što se voli.
I dok reka žubori isto kao pre,
sva prošlost tajno i tiho mre.
Ti di odveć bila blagost majke što klija u zrne, koja se sanja i voli kao sunce, kao zora, kao reka; radost u očima deteta, zar ne; od klice si izrasla i ukorenila se u […]
Još jedan dan na jezeru! Prošlo je podne i sunce je već užeglo. Smestih se u hladu divljeg kestena, da utonem u misli svoje i napišem još jednu pesmu. Dok sunce po jezeru zrake rasipa […]
Da je meni da prođem kroz Orlane preko mosta kamenog. Tu ja moram da zastanem, da se divim toj lepoti, kraj jezera predivnog. Da je meni da se popnem na to drvo visoko i pogledam […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar