Još trava spava,
čekajući sunce da grane;
i ta magla plava,
što sakriva Orlane.
Po jedna lјubav osta da čeka,
dve ruke raširene
i dva oka čežnjiva daleka.
I dok vetar piri
i dugi potočić žubori,
gledam nebo što viri,
kroz raštrkane oblake u zori.
U dalјini se bele vrhovi Šare,
što će se istopiti na suncu
i nestati u potoke, reke;
kao lјubavi stare, tužne, daleke,..
Da l’ zora raspali ovaj oganj snova, il’ se neka želјa probudi u meni, zbog nestašnih mašta, il’ tog strašnog zova i rasturi ovaj divan sanak sneni? Da l’ to kamen drhti, ili gora ječi, […]
Ja nisam sviko gledati u oči ubogu šutnju što nemir mi stvara; kad sve je manje snage, sve je manje moći, a prividna tišina vid mi zavarava. Jer ponekad je šutnja veća od reči, kao […]
Tamo iza brda onih napisah pesmu jednu ja! Bejah u zanosu, ne znam ni sam i hteo sam pesmu da joj dam; dušmani je zgaziše, uprljaše joj ime. Molio sam da se vrati, da joj […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar