Još trava spava
Čekajući sunce da grane
I ta magla plava
Što sakriva Orlane
Po jedna ljubav osta da čeka
Dve ruke raširene
I dva oka čežnjiva, daleka
I dok vetar piri
I dugi potočić žubori
Gledam nebo što viri
Kroz raštrkane oblake u zori
U daljini se bele vrhovi Šare
Što će se istopiti na suncu
I nestati u potoke, reke
Kao ljubavi stare, tužne, daleke
Probudi me sjaj proletnjeg sunca U osvit zavičajne rumene zore U tišini slušam zov svoga srca I zamišljam daleka brda i gore Ja tragam i tražim vidike nove Dok plamen već gori a misli se […]
Da li sviće, il’ me sanak vara Il’ se zora sa mnom poigrava Il’ me mladog zavejala mašta Pa mi jutro tama začarava Da l’ još tama maskira mi pute Pa mi mladost putevima luta […]
Da je meni Da prođem kroz Orlane Preko mosta kamenog Tu ja moram da zastanem Da se divim toj lepoti Kraj jezera predivnog Da je meni Da se popnem Na to drvo visoko I pogledam […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar