Ti di odveć bila
blagost majke što klija u zrne,
koja se sanja i voli
kao sunce, kao zora, kao reka;
radost u očima deteta, zar ne;
od klice si izrasla
i ukorenila se u čoveka.
Ti si odveć bila
ono iznad, za kojim se čezne,
što se traži
u oblacima neiscrpnih snova,
jer ti, još uvek ne shvataš sebe
i još uvek lutaš
za nečijim glasom ustreptalog zova.
Ti si odveć bila
svetlo sunce što rađa se
i donosi nam toplinu svog žara,
raspevane zore što bude se
u glavama tvojih mislilaca i sanjara.
Ostavite komentar