Jedan maleni cvet
jos ni progovorio nije
a već je znao sve tajne Sunca
i sve što zemlja krije.
Jedan maleni cvet
još nije ni prohodo
a već je umeo sam da se hrani
svetlošću, vazduhom i vodom.
Jedan maleni cvet
ne zna da čita i piše,
al’ zna šta je život, šta je svet,
i miriše, miriše.
Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama zbog neba razapetog između prstiju budim je zbog reči koje peku grlo volim je ušima treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi budim je […]
O sve što prođe večnost jedna biva. Sen koja beše drvo, traje. Budi Ispod svoga imena koje budi Ruka sa cvetovima krv što sebe okova. Završiće se putovanje ostaće tiha brda, Siva praznina vetar koji […]
Nada je luksuz. Večna noć u krvi izmišljenom oku slepim zidom preti. O vatro tamna iza sebe, ko prvi da ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim. Zar znam što sam znao zar znam […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Obožavam BRANKA MILJKOVIĆA.