Još jedan dan na jezeru
Prošlo je podne i sunce je već užeglo
Smestih se u hladu divljeg kestena
Da utonem u misli svoje
I napišem još jednu pesmu
Dok sunce po jezeru zrake rasipa
I talasi šume i zapljuskuju obalu
Zapahnu me dah svežine jezera
Sasvim slučajno spazih te
Išla si obalom i zastala
Pogledala si i nasmejala se
I ja zastadoh i prestadoh da pišem
Samo sam stajao i gledao
I, radoznalo, pitao se
,,Devojko, odakle te poznajem”
Crna kosa ti je, bila, raspletena
A razdeljak, beše, zamršen
U laganom hodu ušla si u vodu
I zaronila nekoliko puta
Izašla si, obukla se i otišla
A ja sam, i dalje, stajao i gledao
I ne priđoh ti! Ne znam zašto
Ne izustih ni reč! Ne znadoh
I pesmu ne napisah! Zaboravih
Dan izmiče i sunce je na zalasku
Uzimam svoje stvari i odlazim
I dalje, pitajući se
,,Devojko, odakle te poznajem”
Ostavite komentar