Da l’ zora raspali ovaj oganj snova,
il’ se neka želјa probudi u meni,
zbog nestašnih mašta, il’ tog strašnog zova
i rasturi ovaj divan sanak sneni?
Da l’ to kamen drhti, ili gora ječi,
ili vetar huči i sve pred sobom nosi
i oluja strašna hoće da me spreči,
što mi dušu slama i nemir unosi?
Grmlјavina neka i munja svud seva;
nevreme se sprema, a ja moram puta.
I spremam se poći, a meni se sneva,
jer ja sam sanjar čija mašta luta.
Vreme teče! Moje nespokojstvo raste.
Na ognjištu starom još divan san snujem.
Da l’ će me i tamo zateć’ topla leta,
jer u duši svojoj nemire već čujem?
Ostavite komentar