Kosovske proplanke u zanosu leta,
poznate drumove, moje rodno selo;
pupolјke rane u jagodi cveta,
ovo toplo sunce što me časak srelo:
Pozdravlјam!
Ognjište staro na kome sam snio,
miris zrelog žita, dugo toplo leto;
pozdravlјam i tebe draga Metohijo;
nisam tako hteo, ali eto,..
Eto!
Gledam tvoja brda i slušam tvoje reči,
koje će mi samo uspomenu dati.
Da l’ to frula kraj stada ječi
i na prohujale dane hoće da me vrati,..
Vrati?
I kosovska pesma začu se kraj stada;
poznati glasovni bas bruji iznad sela.
Zar čobani ne znaju da me tuga srela
i da ovog trena moja duša strada.
Strada!
Kao da će pogled k nebu da me vine,
osluškujem šapat svoje domovine.
Pravim zadnji korak, potpalјujem vatre;
zavičajna lјubav hoće da me satre.
Odlazim!
O da li je ta lјubav, nikad dosad jača,
samo bol i patnja, što ugasla nije
do ovoga časa, kad se gnušam plača
i spremam se otrgnuti što prije,..
Što prije!
Ostavite komentar