Zelenim, mladim rečima,
kanim da te uspavljujem,
dok se nehajno pripremaš
da preskočiš potok noći
s promišlju, radosnom,
da jutro donosim u rukama.
Tako đe godine minuti,
hitro kao dečastvo.
Moje reči gase svetiljke,
utopljavaju te.
I moja ruka usnula je
već sretna
na tvom licu.
Čempres na Humu, tanak kao svirala, ni do ramena mi ne bi. Mlad kao mlado proleće. Zelen kao glad detinja. Čempres već je, slutim, visok kao uspomena na ljude koji su minuli a stajali su, […]
Obične smrti i herojske smrti i pesničke smrti od omče i metka, nek te ne zbunjuju, zemlja se vrti, smrt je, u stvari, život ispočetka. Neko će drugi, neznan i drag, još lepše pesme da […]
U Mostaru sam voleo neku Svetlanu jedne jeseni, jao kad bih znao sa kim sada spava, ne bi joj glava, ne bi joj glava, jao kad bih znao ko je sada ljubi, ne bi mu […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar