Kad sedam veselih dečaka
ugazi u sedam prolećnih bara
– izađe sedam pijanih čizmara.
Kad sedam pijanih čizmara
prošeta kroz sedam pekara
– izađe sedam belih mlinara.
Kad sedam belih mlinara
uđe kod sedam poslastičara
– izađe sedam brkatih kaplara.
Kad sedam brkatih kaplara
po sedam tavana protumara
– izađe sedam crnih odžačara.
Kad sedam crnih odžačara
umije sedam strpljivih baka
– gle! zeva sedam sanjivih dečaka!
Tri sam zemlje prelazio, i tri gore pregazio, i tri mora preplovio – dok ga nisam ulovio. Plavog zeca, čudnog zeca, jedinog na svetu! Ovaj zec zna da svira, ovaj zec zna da plete, ovaj […]
Čim se nešto malo, malo rodi, na kamenu, grani ili vodi, prvi dan mu uz ljuljašku tepa: Budi lepo kao što je lepa… …Svaka buba od hiljadu buba, svaka ptica od hiljadu ptica, svaka riba […]
Na kraju neba, na kraju mora, na kraju puta? Šta je na kraju deca bi htela da znaju? Zato jedu, zato spavaju, Zato rastu brže od kaputa. Šta je na kraju srede? Četvrtak. A šta […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar