Plavi žaket

Baš sam bio u plavom žaketu
kada sretoh Vasiljević Cvetu.
Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se, okrete se Cveta. Ja joj rekoh: ”Dobar večer, Cveto,
s dopuštenjem – malo bih prošet’o…”
Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa
prevari se i pristade Cveta. Taman sve to – kad zalaja pseto!
Ja joj rekoh: ”Drž’ se mene, Cveto!”
Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se, pridrža se Cveta. Beše leto kad je božur cvet’o,
ode pseto, ja u polje skretoh.
Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se pa skrete i Cveta. I logično, s obzirom da skretoh
plavi žaket na livadu metoh.
Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa
prevari se i spusti se Cveta. Prođe leto i još pet-šest leta,
sad se Cveta mojom kućom šeta,
iz razloga ekstra kvaliteta
– da li mene ili mog žaketa.

Duško Radović

 

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*