Zatrepti mi pogled u brzini.
Kolodvor je prepun,
a jedni se za drugim spremaju na odlazak.
Ljudi…
Vozovi…
Sve sam ih sanjao.
Znam kamo su krenuli i kuda će stići.
Blago njima!
Toliki vidik i beskrajno prostranstvo.
Ispratim ih a u glavi mi slike poznate.
…Hitro da se sklonim dok ne poludim.
Već je dockan.
A nisam ni kafu ispio do kraja.
Nisam ni žar među prstima osetio.
…A oni već odoše.
Kolodvor je iznova prepun,
a jedni se za drugim spremaju na odlazak.
Ljudi…
Vozovi…
Ređanje slika s druge strane zastora, u polutamnoj sobi, ništa je no maglovit trag sećanja. Prošlost još zove, ponekad. Možda često… Sretnemo se u besmislu obično. Biva setno. Kažem joj: taj sam što me čuvaš […]
Zadnji je čas da se kaldrmom kao nekad nanovo zanjišu tragovi pijanih cipela. Videle bi bezličje okolnog smetlišta. Čule škripu, jauke i plač usnulog meseca. A gnev, u mimohodu Skadarskom ka Dorćolu, budio bi iz […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar