Koračam dugom ulicom ka tebi.
Zastanem na po puta kad shvatim
Da me ni druga polovina ne bi
Odvela u kraj s gradom nepoznatim.
Stojim, a mislim da idem, u sebi.
Ili polako stignem do predgrađa
U kome mi je sve neznano kao
Da sam već dopro do tvoga mesta: lađa
Se vidi s’ jednog ugla gde sam stao
I sunce što se gasi ili rađa.
Dođe do mene glas da su me mnogi
Koji me znaju već unavideli:
Smeju se kao u novoj eklogi
Kako se čudno gubim mesec celi
Ili da sam se privoleo drogi.
Prođe još jedan dan za koji vele
Da je običan bio: videše me
Gde se u uskoj ulici (kraj skele)
S prolaznicima sudaram sve vreme.
Stojim, a oni da prominu, žele.
Krenuću sutra (ali ne polako)
Do stabla, vode, klupe usred bilja;
Svih mesta gde smo bili nauznako.
Neka svi kažu da lutam bez cilja.
Ja idem prema tebi, makar tako.
Ostavite komentar