Ljudi se bude bez oružja
Ljudi ulaze u kuće. Otvaraju kutiju sećanja. Zatvaraju svoje prozore. Onda još malo Kao krišom Gledaju kroz zavesu na asfalt u zaklaćeni krug Bačen sa neke lampe. Iza reke Ljudi ulaze u kolibe od blata […]
Ljudi ulaze u kuće. Otvaraju kutiju sećanja. Zatvaraju svoje prozore. Onda još malo Kao krišom Gledaju kroz zavesu na asfalt u zaklaćeni krug Bačen sa neke lampe. Iza reke Ljudi ulaze u kolibe od blata […]
Na malom skveru s dve-tri klupe I s bukom što se slabija čini U sunčano se podne skupe Starci iz kuće u blizini. U kaputima starim mnogo (Jer čemu nov kad dugo traje) Žmire put […]
O ta slika na ogromnom zidu Hladnog, skoro opustelog doma: Dva rošava stabla i put boje hroma Sa nekim kolima što nikud ne idu. Tu je i reka (al mrtvo korito): Samo srebrost šljunka, pesak, […]
Nisi sam: Pored tebe rastu travke i savijaju se. Tri šiljata lista nešto čudno šume. Skakavac je skočio sa busena na cvet. Otkinut rep guštera je novi stanovnik: Niko sem tebe ne zna da se […]
Pođem kroz trave do najbliže padine. Pronađem obli kamen, sednem, pa ćutim. Tako je dobro biti sam: u daljini neko čeka. Zagledam se u sunce i polako žutim. (U glavi dodam: Ispod nogu se igraju […]
Oprosti kamenu što ćuti Oprosti što tajnu sakriva: Kako ti se nad umom sliva Samoća i teku minuti Kap po kap u prazan krug Što se širi ko vid pred strahom. Oprosti ptici koja i […]
Koračam dugom ulicom ka tebi. Zastanem na po puta kad shvatim Da me ni druga polovina ne bi Odvela u kraj s gradom nepoznatim. Stojim, a mislim da idem, u sebi. Ili polako stignem do […]
Ti si moj život videla iz bliza: Primiso, pokret, reč što nisam reko. Znala si grč moj i kad stojiš iza. Slutila moju bolest na daleko. Ti si u mome oku dok još gasne Videla […]
Stevan Raičković (Neresnica kod Kučeva, 5. jul 1928 — Beograd, 6. maj 2007) je bio srpski pesnik i akademik. Biografija Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je i maturirao. Studirao je […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP