Sada je to još uvek opasnost koja peva Plamen koji prozirnost proglašava za prijateljstvo Muzikalnije ptice umaknu sudbini Ali umaknu i rečima Reči greše pesma se stvara Drugačije niko nije postao pesnik Svet s deli […]
Ja volim sreću koja nije srećna Pesmu koja miri zavađene reči Slobodu koja ima svoje robove I usnu koja se kupuje za poljubac Ja volim reč o koju se otimaju dve slike I sliku nacrtanu […]
Gledaj visoka ptica gorama vrhove mami. Okružena nekim večito bludnim sjajem zru brda uokolo. dan će da me zaboravi, tajno dovršena u sebi kaži se. Kada prelazim iz jedne tišine u drugu pod veliku senku […]
Uspavajte se gde ste zatečeni Po svetu dobri, gorki, zaneseni, Vi ruke po travi, vi usta u seni, Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni, Zarastite u plav san kameni Vi živi, vi sutra ubijeni, Vi crne […]
Koračam dugom ulicom ka tebi. Zastanem na po puta kad shvatim Da me ni druga polovina ne bi Odvela u kraj s gradom nepoznatim. Stojim, a mislim da idem, u sebi. Ili polako stignem do […]
Kiša je tako blaga, da se pitam: Nije li neko s visa otkud pada Čitao mojih misli tok i ritam? Il su pak moje misli takve: kada Put neba krenu ja nekog čitam? (Do pre […]
U mojoj glavi stanuješ: tu ti je Soba i mali balkon s kog puca Vidik na moje misli najtananije. Ponekad slušaš kako mi zakuca Srce ko živi leptir iz kutije. Ja ti odškrinem vrata: niz […]
Ti si moj život videla iz bliza: Primiso, pokret, reč što nisam reko. Znala si grč moj i kad stojiš iza. Slutila moju bolest na daleko. Ti si u mome oku dok još gasne Videla […]
Stevan Raičković (Neresnica kod Kučeva, 5. jul 1928 — Beograd, 6. maj 2007) je bio srpski pesnik i akademik. Biografija Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je i maturirao. Studirao je […]
Divno li je iznenada naići na gorsku česmu: još je ne ugleda oko, a njenu začuješ pesmu negde pod brdom duboko. Ti potrčiš kao dete u pravcu njenoga glasa, kupina te u hodu splete, probijaš […]
Srbine brate nemoj iznemoći! Ta znaju oni prava našeg moći; Ta znaju oni ko po sramu luta, A znaju ljude sa pravoga puta; Ta znaju otrov iz svojih izvora, I znaju da se to piti […]
Dok šumnim ulicama šetam, Il’ ulazim u prepun hram, Nerasudne mladiće sretam, Ja samo jednu miso znam. Ja kažem: godine će stići, I svi, koliko ima nas, Pod večne ćemo svode sići I već je […]
Podigoh spomenik što nije rukom tvoren, Neće mu prilaze zaboraviti puk. Celom se ponosnim uzneo nepokoren Nad Aleksandrov ratni luk. Ne, smrti nisam plen; moj duh sa lirom svetom Van sudbe sveg što mre, nadživeće […]
Veliki ruski pisac Konstantin Simonov (pravo ime Kiril Mihajlović), rodio se 28.11.1915. u Petrovgradu. Njegov otac, vojni oficir, napušta Rusiju ubrzo posle revolucije 1917. godine. Konstantinova najranija sećanja bila su vezana za ratni zivot. Njegova […]
Pesniku viču: „Videli bismo te kraj tokarskog banka. Šta su to stihovi? Znamo tu priču! A biće za rad-petlja ti tanka.“ Možda od zanimanja svakog za rad nas mnogo tog veže. I ja sam fabrika. […]
I nebo, što zaboravi u dimu da je plavo, i oblake iscepane kao izbeglice, ozariću svojom poslednjom ljubavlju, što kao jektičavog rumeni se lice. I nadvisiću komešanja ova, onih koji zaboraviše nežnost i dom. Čujte, […]
I osjećam – „JA“ za me je malo. Neko se iz mene uporno otima. Halo! Ko govori? Mama? Vašeg sina divno boli! Mama! Srce mu požar obuzeo. Recite sestrama,Ljudi i Olji- ne zna više kud […]
Tebi, izviždanoj, praćenoj kikotom topova, tebi, koju rani bajoneta ogovaranje zlo, ushićeno uznosim nad lebdećim psovkama ode svečano „O!“ O, zverinja! O, detinjska! O, petparačka! O, velika! Kakva ti imena još nisu doneli? I koji […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP