Ljubav

I kad nemaš snage više da se boriš,
nikada ne prestaj drugoga da voliš,
ako kreneš tako da ništa nisi dao,
znaj dušo moja da tek tad si pao.

Ma šta god da rade, šta god da tebe muči,
ti ga mili moj, baš tada prezubči,
pisala sam ovde, izvrtela rime,
sila je nad silama i LJUBAV joj je ime.

Lutali jesmo jer nismo tada znali,
da naše je samo šta drugome smo dali,
kad tim putem kreneš videćeš na koži,
kako ljubav prava kreće da se množi.

Od ljubavi sjajne to svako zlo beži,
tada više nismo mi u mračnoj mreži,
ne sumnjaj molim te, ne budi smešan,
ako to radiš, ostaćeš malešan.

Evo bar u inat, ti počni da ih voliš,
i da se za njih svako veče moliš.
Od ognjenog pakla treba da se hladimo,
ako mi ne veruješ, ajde da se kladimo.

Vatru vatrom nikad ugasiti nećeš,
tada se samo, ka dubljoj jami krećeš.
Ruše sve pred sobom ove vode snažne,
oholosti garež i gluposti lažne.

Ako malo stanemo, i srce ogolimo,
shvatićemo samo da treba da se volimo,
potreba to je svakog zdravog bića,
gradivo smo prešli, ne diraj slabića.

Aуторска права / copyright © Татјана Веснић

Tatjana Vesnić