Mihail Ljermontov
Mihail Jurjevič Ljermontov (rus. Михаил Юрьевич Лермонтов; Moskva, 15. oktobar 1814 — Pjatigorsk, 27. jul 1841) je bio ruski romantičarski pisac i pesnik, poznat kao „pesnik Kavkaza“.
Detinjstvo i mladost
Ljermontov je rođen u Moskvi 3. oktobra(jk)/15. oktobar 1814, a odrastao je u selu Tarhani, gde se nalazi njegov grob. Njegova porodica vodi poreklo od škota Learmount, koji se doselio u Rusiju u ranom XVII veku.
Njegova baba, koja ga je odgajila jer mu je majka rano umrla, a otac bio u vojsci, se postarala da Ljermontov dobije odlično obrazovanje.
Nakon završetka gimnazije, Ljermontov je 1830. upisao Moskovski univerzitet, ali se nije dugo zadržao zbog nepokornosti prema jednom profesoru. Od 1830. do 1834. je išao u vojnu školu u Sankt Peterburgu te je postao oficir. Za to vreme je pisao dosta poezije pod uticajem Puškina i Bajrona. Takođe se zanimao za rusku istoriju i srednjovekovnu epsku poeziju, što se odrazilo na „pesmu trgovca Kalašnjikova“, dugačku poemu „Borodino“ i seriju popularnih balada.
Slava i egzil
Nakon smrti Puškina 1837. godine, Ljermontov je izrazio osećanja kroz pesmu upućenu Caru Nikolaju I Pavloviču, zahtevajući osvetu nad ubicom Puškina. Pesma je osudila „stubove“ ruske visoke klase za Puškinovu smrt.
Nikolaj Pavlovič ga je zbog ove pesme prognao na Kavkaz, gde je Ljermontov već bio kao mali.
Ljermontov je posetio Sankt Peterburg 1838. i 1839. godine. Njegova neuzvraćena ljubav prema Varvari Lopuhini je zabeležena u nezavršenom romanu Princeza Ligovskaja. Nakon duela sa sinom francuskog ambasadora, opet je vraćen u armiju na Kavkazu.
Godine 1839. završio je svoj jedini roman, Junak našeg doba, koji gotovo predviđa dvoboj u kom je Ljermontov izgubio život dve godine kasnije, 27. jula (15. jul (jk)/a) 1841.
Dela
Tokom svog života, Ljermontov je objavio samo jednu zbirku pesama 1840. godine. Tri nove zbirke, oštro cenzurisane, su objavljene godinu dana nakon njegove smrti.
Objavio je samo jedan roman, koji je imao puno uticaja na rusku prozu. „Junak našeg doba“ je usko povezana kolekcija pripovetki o ličnosti Pečorina.
Inovativna struktura romana je navela na nekoliko imitacija, jedna od kojih je Nabokov roman Pnin (1955).
Pisao je poeme: „Demon“, „Pesma o trgovcu Kalašnikovu“, „Mciri“, pesme: „Prorok“, „Pesnik“, „Izlazim sam na put…“, „Jedro“, „Povodom pesnikove smrti“, „Misao“, „Otadžbina“, „Zbogom, neumivena Rusijo…“, „Oblaci“, dramu „Maskarada“ i roman „Junak našeg doba“.
Preuzeto sa:
Ostavite komentar