Možda se nekad pojavi,
među molitvama,
možda je dozove moje ćutanje.
Kad nada požuti
kao jesenje lišće,
možda je donese vetar
pravo niotkud,
preda mnom se pojavi,
ozari svetlošću
bledo iznemoglo lice
i odleti u nebesa
pretvarajići se
u moju zvezdu vodilјu.
Možda…
Potkrala se suza osmehu skrivenom. Uplašena kriknu u predvečerje, kao da je kur’jak juri! Skrila se međ’ prste, drhtave ruke. Milujući pesnikovu dušu blaženstvom besmrtne reči. Stefan Đorđević
Slušanje tvog glasa je zvuk harfe. Tvoj hod je hor anđela. Utvojim prstima čarobni štapići. Šta god dotakneš pretvaraš u lјubav meni nedostižna. Stefan Đorđević
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar