Nije svetlost svakom ista
katkad mrači
kad-tad sija
ti sad ideš za gomilom
dok samoća meni prija.
I ta slika o svetlosti
katkad mutna
kad-tad bistra
ti je gledaš tuđim okom
pa nam zato nije ista.
Prati samo svoje noge
katkad sedni
kad-tad stoji
otkri svetlost u tebi je
pusti neka svet oboji.
Kad se čovek zagleda u tebe kao ženu, zna da život nije uzaludan, da zaželi da si voda. Da te gleda i oseti. Koliko si neutolјiva u mojoj žeđi. Stefan Đorđević
Čedo moje ti tamnice mračna život mi te sa osmehom šalјe noćna moro pusti me da dremam napred neću kad ne umem dalјe. Crna zemlјo na kraju smo puta srce jeca dok mi duša luta. […]
Potkrala se suza osmehu skrivenom. Uplašena kriknu u predvečerje, kao da je kur’jak juri! Skrila se međ’ prste, drhtave ruke. Milujući pesnikovu dušu blaženstvom besmrtne reči. Stefan Đorđević
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar