Moraću izgleda da se odreknem svega
A zašto i ne bi pobogu?
Dovoljno sam sve imao
Dovoljno sam se u svemu topio
Dovoljno mi se svega nakupilo
Šta je to sve što sam imao?
U meni su se riječi obistinile
A Nikom ih nisam rekao
Govorio sam pred svima
A niko je bio svako
Izgledalo mi naizgled
Šetanje mi šunjanje
Gledanje zagledavanje
A tek kasno noću progledavanje
Jezik mi u tri zavežljaja
Borio se s tri gadna đavola
Glavni veli Drž’! Ne daj!
Drugi se sladi A đe čudo ne uvati?
Treći tamo dobacuje svima
Malo li je koliko te ima!
E ovaj treći bi mi na pleći
Raspravljasmo se dugo
Kad me te noći pozvao unutra
Pitao sam đe da sjednem
On me pita Koliko ću da se jedem
Prijetio sam da ućuti
On me pita što mi ćute grudi
Što mi ćute grudi?
Dobro me na tu riječ natjera na tugu
No zapjeva Đav’le kad viđe da je malo:
„Ko vižljastu munju držiš četku dugu…“
I prije no što napusti me
Shvatih To je anđeo u letu
Jer reče
Raduj se danu međ danima
Ne samuj samče međ samima
Ostavite komentar