Usta su ti boje smrti,
a napolju sunce greje.
oči tamne, lice bledo,
duša ti se kao smeje
iako je na život jetka,
puno misli, vremena malo,
na propast smo osuđeni
još od početka.
Um je zaspao, a vene su boje magente
i telo zadrhti na svaku pomisao tebe
još kad si doputovao u neizrečene sentimente
jednog juče i ovog sada.
Svet se ruši, nebo pada, vetar huče,
svi kažu Živi za danas,
a ja sam umrla sa tobom juče.
Večeras mi po telu oslikaj ruže. Večeras neka nam se duše sjaje. Telom mi šaraj sve duže i duže poslednji put, ali neka zauvek traje. Večeras želim da se kupam u tvojim očima olujno tamnim […]
Pustiću te jednog jutra kada se izgubiš u mojoj glavi i postaneš deo ambisa. Pustiću te, jednog sutra iz svih mojih misli, iz svih mojih spisa. Pustiću te u daljine nepoznate. Nekom drugom budi sreća, […]
Noćas si sa sobom ponela crno bele dane, spustila reči na dno džepova svog kaputa, u koferima je uspela svaka uspomena da stane i tvoja je duša odlučila, sama da krene da luta. Koliko još […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Poštovana Anđela. Predivni stihovi, ali negde u “ Pustiću te “ i ovoj vidim delove sebe. Iskreno “ Neizrečeni sentimenti “ su me rasplakali, to retko ko može stihovima da izazove u mom slučaju i ovo nije flert, jer bio bi kliše, ja sam umirao, neko nije dao, da odem, ne znam zašto još uvek, ovo u meni diše.
S poštovanjem
Stanojković igor