Zarobi se neka reč na sredini
i ne smem da je zovem da mi se vrati
zaboravio muk da oprosti tišini
reč ostade da sama se klati
Da bar znam koja je, ili za koga
čijem glasu pristaje, mila ili stroga
koju pesmu peva, kome li veruje
ko li mi je ukrao, ko mi je truje?
A možda ode sama, možda je i takva
da sa sobom perje nosi i oči od stakla
i poklon skupi traži ko bi da je kupi
sam slova bira, sam i da je skrpi
Da odvuče je u gužvu
nekih manje važnih
za pola pesme tužne
što jedna reč joj fali.
Ostavite komentar