Pesme se pišu zbog samoće,
zbog razgovora s nekim daleko,
dugo sazrevaju, kao voće,
a minu kao oblak nad rekom.
Pesnik najčešće govori sebi
a taji želju da zbori drugom.
Ni prijatelju priznao ne bi
da s pesmom druguje kao s tugom.
Poželi olovka i papir beli
da ima nekoga ko ih čuje.
U nekog drugog stopiš svet celi:
ja zato tebi pesme ispisujem.
Moja te reč dotakla u trenu kad si odlučila da ne veruješ nikome ko je odrastao i ko pokušava da te ukroti. Kao ptica nevidljiva, kao žuti list koji te u šetnji presretne naglo i […]
Jedem podnevna pisma, pijem rečenice. Ljudima iz tvog sveta o tebi govorim. Reči o tebi bude pigmente, toliko sunca u njih unosim. Kada govorim o tebi onaj sam dečak na gimnazijalnoj priredbi koji deklamuje srcem […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar