O pesmo, pesmo moja!
Zašto me, pesmo, opi lјubav tvoja?
Od smišlјanja stiha postadoh sed;
sad je na mene došao red.
Dosta sam, pesmo, gazio tvoje pute,
a srce moje, još uvek te istim žarom gledi.
Zašto mi jednom ne otkriješ skute,
da vidim kojim mi tokom život gredi?
Nemoj da se krijem nevero moja,
jer je tako čista duša tvoja.
Sada moje misli tvojim svodom lete,
hoćeš li mi reći one reči svete?
O pesmo, pesmo moja!
Zašto me, pesmo, opi lјubav tvoja?
Od smišlјanja stiha postadoh sed,
a ti mi, još uvek, ne kaza taj red.
Ostavite komentar