Tamna noći
—kuda poći;
zoro rana
—nemoj zaplakati;
most je srušen
—kako proći;
sunce jarko
—hoćeš li nas ugrijati?
U zbeg, u zbeg, u zbeg,..
I ja sam, jedan, iz reke prognanih,
osuđen da luta i traži svoj dom.
A ne tražim ništa drugo
do svoje sunce
na ovom polju širokom;
svoju njivu i livadu, svoju reku,
svoj dom.
I niko me neće ubediti
da ovo nije pravi put,
jer u meni se prelomilo mnogo toga,
a osim daha nemam šta izgubiti
i nemam prava biti ljut.
Ja još samo molim Boga
da mi malko pomogne,
da moje misli ne utihnu,
da moje reči ne presahnu,
da se čuju,
da nađu svoj put.
Ostavite komentar