Gotov čovek

Duško Trifunović

Evo u stvari kako je to bilo
Tada sam ja bio vrlo neobičan
bio sam već gotov čovek
imao sam svoju dragu
i imao jednu tajnu

A kad imaš jednu dragu
i kad imaš jednu tajnu
odna su to po dve drage
i dve tajne

I povedoh jednog dana
svoju dragu
tajnim putem prema tajni

A pomisli moja draga
da ja nemam drugih tajni
do put tajni
kojim smo se uzverali

Al ja sam jos nadmoćan bio
Pokazah joj jedno drvo
čudna roda
i gledasmo zagrljeni
u plodove previsoke

A pomisli moja draga
da ja nemam drugih tajni
do to drvo
i put tajni kojim smo se uzverali

Bi mi žao moje drage
jer ja sam jos nadmoćan bio
pa joj rekoh svoju tajnu

Ko god ne sme da se popne
taj crvljivim plodovima
pokušava stresti zrele
s onog tamo moga stabla
s kog još niko nije jeo
osim mene

To je bila moja tajna
To poželi moja draga
A što želi moja draga
to ja želim

I počesmo da tresemo

Bodrila me moja daraga
sturo voće dodajući
a pokupi posle sama
na maramu
sve što pade

Pa smo onda slatko jeli moju tajnu
i plakali od radosti

Kako ne bih zaplakao
Tu je bila moja draga
koja plače od radosti
jer marama puna beše moje tajne

I još htela moja draga

Ja rušio i kupio na maramu
Ona jela
prosipala – a još htela

Sve mi manja postajala
Sve se više odmicala

Mahnula mi iz daljine
sa sredine tajnog puta

I nestala

Plačući i posrćući
od radosti

Sad sam ja tek gotov čovek
mada nemam svoju dragu
niti imam kakvu tajnu
mada nisam neobičan

al tek sad sam gotov čovek…

Duško Trifunović

1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*