Blago je veče, ko lice blago
sedoga patrijara.
Karlovac rumen; je l’ od radosti,
il’ je to zraka srditog žara?
sunce već seda; kroz oblak gusti
prodiru svetli njegovi zraci,
ko zračni, sjajni podupirači,
što sunce drže da se ne spusti.
Al’ badava je; eno ih nema,
crn im se oblak sumrakom sveti,
a noć će crna skoro odneti
sunčevu slavu i slavu njinu. –
Oj, sunce, sunce, što tako već ode,
ala me sećaš na sunce slobode,
na srpski sabor – i na manjinu…
Ostavite komentar